Vjer­ni­ci Bo­ke ko­tor­ske su u uto­rak, 8. sep­tem­bra, u Bo­go­ro­di­či­nom hra­mu na Pr­ča­nju sve­ča­nom sve­tom mi­som ko­ju su slu­ži­li sve­šte­ni­ci Ko­tor­ske bi­sku­pi­je, pr­o­sla­vi­li ro­đen­dan Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je. Uz du­hov­ne na­pje­ve Zbo­ra Sve­tog Ma­te­ja iz Do­bro­te, ko­jim je di­ri­go­va­la prof. Sil­va Mi­lo­še­vić, uz pri­god­na či­ta­nja iz sve­tih je­van­đe­lja, vjer­ni­ci ko­ji su do­šli iz svih dje­lo­va Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va, mo­li­li su po za­go­vo­ru Bo­go­ro­di­ce, za­jed­no sa sve­šten­stvom za bla­go­slov, zdra­vlje i sre­ću svo­jih obi­te­lji. Sa­mo pri­pre­mlje­ni pri­mi­li su pri­čest (sve­tu euha­ri­sti­ju), a za­tim je oko drev­nog hra­ma odr­ža­na pro­ce­si­ja (li­ti­ja). Vjer­ni­ci su na­sta­vi­li pje­smu po­sve­će­nu Go­spi pro­vla­če­ći se is­pod po­sto­lja ko­je su nje­nim ki­pom na ula­zu u hram dr­ža­li mla­di vjer­ni­ci. Slu­ži­li su don Fi­lip Ja­njić, bu­dvan­ski žup­nik, don Pa­vao Me­dač, žup­nik do­brot­ske cr­kve Sv. Eusta­hi­ja, don Ro­bert Ton­sa­ti, žup­nik u Đu­ri­ći­ma, fra­nje­vac Fi­lip Ka­ra­dža iz cr­kve Sv. An­tu­na (Sv. Kla­re), don Ivo Ćo­rić, pr­čanj­ski žup­nik, te bo­go­slo­vi Ivan Vuk­če­vić i Dra­žen Klja­jić, a mi­su je pred­vo­dio don Mi­li­drag Ja­njić iz ti­vat­ske žu­pe.
– Ro­đe­nju Dje­vi­ce Ma­ri­je ve­se­li se i Bog Otac kao svo­joj je­di­noj kće­ri, oda­bra­noj i sa­vr­še­noj, ve­se­li joj se Bog Sin kao svo­joj bu­du­ćoj maj­ci i želj­no če­ka čas da sa­đe u nje­zi­no dje­vi­čan­sko kri­lo, ve­se­li joj se Duh Sve­ti kao svo­joj za­ruč­ni­ci, ko­ju je oba­suo naj­bi­ra­ni­jim mi­lo­sti­ma. Za­jed­no s an­đe­li­ma u ve­li­kom po­što­va­nju pri­bli­ži­mo se u du­hu svo­je vje­re ko­li­jev­ci no­vo­ro­đe­ne i s ve­li­kim ve­se­ljem sla­vi­mo nje­zin do­la­zak na na­šu ze­mlju. Re­ci­mo joj: sa Sve­tom cr­kvom, Tvo­je ro­đe­nje, Dje­vi­ce Bo­go­ro­di­ce, na­vi­je­šta ra­dost sve­mu svi­je­tu, jer iz te­be je iza­šlo Sun­ce prav­de, Krist, Bog naš. Ti si ra­dost u ža­lo­sti, ti si ja­kost u sla­bo­sti, ti si zdra­vlje ne­moć­ni­ka, ti si lju­bav svih gre­šni­ka, amen...– po­ru­čio je don Mi­li­drag. U svo­joj pro­po­vi­je­di on je na­gla­sio ulo­gu li­ka Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je u po­vi­je­sti spa­se­nja. Bla­že­na Dje­vi­ca Ma­ri­ja bi­la je je­di­na kći sta­ri­jeg brač­nog pa­ra Jo­a­ki­ma iz lo­ze Da­vi­do­ve, či­je ime zna­či „pri­pra­va Go­spod­nja” i Ane iz ple­me­na Aro­no­va, či­je ime zna­či „lju­ba­zna”. Ne­ka sta­ra hri­šćan­ska pre­da­nja go­vo­re da je bi­la od­ga­ja­na u je­ru­sa­lim­skom hra­mu sve do do­ba ka­da se mo­gla uda­ti.
– Vje­ra nas uči da je za­če­ta bez is­toč­nog gri­je­ha, što se sla­vi na blag­dan nje­zi­no­ga bez­gre­šnog za­če­ća, 8. de­cem­bra, te da je ži­vot pro­ži­vje­la mi­lo­sti pu­na, ta­kva je i za­če­ta u pot­pu­nom pre­da­nju Bo­gu i Nje­go­vu Si­nu. Od ro­đe­nja Maj­ke Bo­ži­je ne­ma neo­bič­nih vi­dlji­vih zna­ko­va, lju­di čak i ne zna­ju za nje­zi­no ro­đe­nje, me­đu­tim, dok lju­di u nje­zi­nu ro­đe­nju ne vi­de ni­šta neo­bič­no, nje­zi­noj se ve­li­či­ni di­vi ne­bo – ka­zao je don Ja­njić, upo­re­div­ši Ma­ri­ji­no ro­đe­nje sa ze­malj­skim vla­da­ri­ma ko­ji buč­no sla­ve ro­đe­nje svo­ga dje­te­ta, slu­te­ći da li se ro­dio usre­ći­telj, oslo­bo­di­telj, spa­si­telj na­ro­da, ili mo­žda ka­kav no­vi Ne­ron, Di­o­kle­ci­jan, Do­mi­ci­jan, ka­kav krv­nik i ubi­ca. Don Mi­li­drag je na­gla­sio da je Ma­ri­jin ro­đen­dan po­ru­ka o vri­jed­no­sti ljud­sko­ga ži­vo­ta, o va­žno­sti su­pru­žnič­kog da­ri­va­nja iz kog se ra­đa po­tom­stvo, te ro­di­telj­skog od­go­ja i pri­mje­ra.
– Ži­vi­mo u svi­je­tu u ko­jem se ljud­ski ži­vot sve ma­nje ci­je­ni. Do­vo­di se u pi­ta­nje ne­po­vre­dlji­vost ljud­sko­ga ži­vo­ta pri­je ro­đe­nja, maj­čin­stvo po­sta­je uno­san po­sao u ko­ji se za no­vac ra­đa di­je­te pr­vom pa­ru ko­ji ga je na­ru­čio. Ro­di­telj­stvo vi­še ni­je re­zer­vi­sa­no za mu­ža i že­nu, ne­go za sva­ko­ga ko se pro­gla­si brač­nim pa­rom bez ob­zi­ra na spol. Sve su to no­vo­ta­ri­je ko­je se nu­de da­na­šnjem vre­me­nu. Što se vi­še nu­di ta­kvih no­vo­ta­ri­ja, ra­đa­nja je sve ma­nje. Se­la svu­da iz­u­mi­ru, obi­te­lji se sma­nju­ju, a ško­le ima­ju vi­šak uči­o­ni­ca. Spro­vo­da je vi­še ne­go kr­šte­nja, to je po­ja­va u či­ta­voj Evro­pi. A Ma­ri­ja je za­če­ta, ro­đe­na i od­ra­sla u vjer­nič­koj obi­te­lji u ko­joj je Bog bio na pr­vom mje­stu, ona­ko ka­ko bi tre­ba­lo bi­ti u sva­koj kr­šćan­skoj obi­te­lji – ka­zao je Ja­njić.
M.D.Po­po­vić


Obez­vri­je­đe­ne po­ro­dič­ne vri­jed­no­sti

– Na­ža­lost, mno­ge obi­te­lji za­bo­ra­vlja­ju svo­je kr­šćan­sko do­sto­jan­stvo, pre­vi­še to­ga vr­ti se oko nov­ca i ma­te­ri­jal­nih uvje­ta ži­vo­ta. Mno­gi se bra­ko­vi raz­vo­de, a obi­te­lji ras­pa­da­ju – što je vi­še nov­ca i bo­ljih uvje­ta ži­vo­ta, to je ma­nje ra­do­sno­ga dječ­je­ga smi­je­ha u obi­te­lji i to ni­je sa­mo kod nas, gdje se pu­no to­ga oprav­da­va ne­do­stat­kom nov­ca i za­po­sle­nja, ne­go i na bo­ga­tom Za­pa­du gdje ni­šta od to­ga ne manj­ka. Nov­ca ima, ali ne­ma vre­me­na za za­jed­ni­štvo, su­pru­žni­ci se i ne vi­de pre­ko da­na, dje­cu od­ga­ja­ju raz­ne usta­no­ve u ko­ji­ma pro­vo­de ci­je­le da­ne – za­pa­zio je don Mi­li­drag.